Pozorišno proleće od 15 do 20. aprila - „Čovekova sudbina – snovi i stvarnost“

Mar 1, 2024 - 10:24
Mar 2, 2024 - 09:23
 0  96
Pozorišno proleće od 15 do 20. aprila - „Čovekova sudbina – snovi i stvarnost“

Hvale vredne su ambicije i istrajnost Šabačkog pozorišta u namerama da organizuje jedan od najvažnijih festivala u našoj zemlji. Osmo izdanje ove manifestacije govori u prilog tezi da je Pozorišno proleće postalo konstanta u sagledavanju umetničkih dostignuća u predstavama srpskih teatara. Ideja da se u Šapcu u toku nekoliko dana odigraju estetski relevantna ostvarenja jeste logičan nastavak jedne bogate festivalske tradicije, uspostavljene još u vreme bivše Jugoslavije.

Selekcioni ciklus obuhvatio je gledanje tridesetak predstava u periodu od februara 2023. do kraja januara 2024. godine. Opšti utisak je da, uz žanrovsku i stilsku raznovrsnost, pojavu nekoliko inventivnih, talentovanih i maštovitih reditelja i autora mlađe generacije, zanimljiva istraživanja u domenu pozorišnog izraza i mnogobrojna briljantna glumačka ostvarenja, možemo govoriti o reletivno uspešnoj godini u domaćim teatrima. Odabir predstava podrazumevao je, iznad svega, poštovanje umetničkih kriterijuma, ali su i organizaciono-tehničke i finansijske okolnosti, kao što to nažalost neretko biva, imale određen uticaj na konačan izbor. Ipak, mišljenja smo da će šabačka publika imati priliku da odgleda zaista odlične predstave, kojih se ne bi stideo nijedan značajan pozorišni festival u regionu. Bez unapred definisane koncepcije, nakon zaključene selekcije, ispostavilo se da je u pet takmičarskih ostvarenja ključna tema sudbina čoveka u suočavanju sa izazovima vremena i prostora unutar kojih živi. Stoga je moto ovogodišnjeg festivala: „Čovekova sudbina – snovi i
stvarnost“.


Za 8. teatarski festival „Pozorišno proleće“ predlažem sledeće predstave:

1. „Ljudi od voska“, Mate Matišić, režija: Ivan Vanja Alač, Narodno pozorište Sombor

Mate Matišić, bez ikakve sumnje, trenutno najbolji dramski pisac u regionu, u prepoznatljivom maniru, istovremeno uzbudljivom, duhovitom i potresnom tematsko- idejnom okviru i karakterističnoj dramaturškoj kompoziciji, donosi živu i aktuelnu priču, vešto preplićući autobiografske elemente sa fikcijom. Ivan Vanja Alač, diskretnim rediteljskim rešenjima, oslanjajući se na vanredne kvalitete teksta i glumačkog ansambla somborskog Narodnog pozorišta, scenski efektno oživljava sjajnu predstavu u svakom pojedinačnom aspektu.

2. „Ljubinko i Desanka“, Aleksandar Popović, režija: Milan Nešković, Narodno pozorište „Toša Jovanović“, Zrenjanin 

Majstor duhovite i kritički intonirane analize mentaliteta, nekonvencionalnog, žargonskog jezičkog izraza, nenadmašni Aleksandar Popović, uz stalna žanrovsko-stilska poigravanja u svojim komadima, pronašao je vrsnog tumača u Milanu Neškoviću i njegovom autentičnom rediteljskom postupku. Kada se tome pridodaju Sara Simović i
Milan Kolak u vrhunskim ulogama Desanke i Ljubinka, uspeh predstave je zagarantovan.

3. „(Pra)faust“, Johan Volfgang Gete, režija: Boris Liješević, Beogradsko dramsko pozorište. 

Polazeći od značenjski bogatih i kompleksnih Geteovih „Fausta“ i „Prafausta“, odavno uigrani autorski rediteljsko-dramaturški tim Boris Liješević-Fedor Šili, u efektno osmišljenom ogoljenom scenskom prostoru, uz maestralnog i hipnotišuće razigranog Ozrena Grabarića kao Mefista i sjajne role ostalih aktera, otvaraju pitanja o smislu ljudskog postojanja, odnosa prema veri i religiji, preplitanju stvarnosti i imaginacije, ulozi umetnosti, sudbinskoj neminovnosti, grehu i oprostu.

4. „Naš razred“, Tadeuš Slobođanek, režija: Tatjana Mandić Rigonat, Narodno
pozorište Beograd.

Večno aktuelne teme o prirodi patološke mržnje, iskonskog zla, ideološko-religijskih manipulacija i ostrašćene netolerancije, čije mračne obrise sadrži Slobođanekova drama zasnovana na istinitim događajima u Poljskoj neposredno pre, tokom i po završetku Drugog svetskog rata, čiji se narativno-dramaturški tok nastavlja sve do kraja dvadesetog veka, u izvrsnom rediteljskom čitanju Tatjane Mandić Rigonat i upečatljivim glumačkim kreacijama mladog ansmabla Narodnog pozorišta, za rezultat ima potresno, upozoravajuće i više nego aktuelno ostvarenje visokih umetničkih dometa.

5. „Očevi i oci“, po romanu Slobodana Selenića, dramatizacija: Kata Đarmati,
režija: Veljko Mićunović, Narodno pozorište Beograd

Osnovni preduslov za nastanak predstave „Očevi i oci“, koja je svakako jedan od pozorišnih vrhunaca u prethodnoj godini jeste briljantna dramatizacija Kate Đarmati. Ona je uspela da monumentalnu sagu o građanskoj porodici Medaković i sudbini njenih članova u društveno-istorijski turbulentnoj prvoj polovini dvadesetog veka transformiše u dramsko-scenski potentan tekst, što je omogućilo Veljku Mićunoviću da hirurški preciznom, nadahnutom i estetski prefinjenom režijom uobliči vrhunski pozorišni čin, dodatno obogaćen odličnom glumačkom igrom.

Miroslav Radonjić

What's Your Reaction?

like

dislike

love

funny

angry

sad

wow