15. februar Međunarodni dan dece obolele od raka

Međunarodni dan dece obolele od raka je ustanovljen 2002. godine od strane Međunarodne konfederacije Udruženja roditelja dece obolele od raka. Od tada se obeležava u više od 100 zemalja širom sveta. U Srbiji je ovaj datum postao deo nacionalnog Kalendara javnog zdravlja 2013. godine, na inicijativu udruženja roditelja i uz podršku Ministarstva zdravlja. Obeležavanje ovog datuma ima za cilj da pažnju celokupne javnosti, stručne i opšte, usmeri ka neophodnim intervencijama koje se odnose na poboljšanje lečenja, nege, kvaliteta života, emocionalnih i socijalnih potreba dece obolele od raka i njihovih porodica.

Maligne bolesti su jedan od značajnih globalnih javnozdravstvenih problema današnjice. Rak kod dece čini od 0,4 do 4% svih malignih bolesti u opštoj
populaciji širom sveta i vodeći je uzrok smrti dece i adolescenata uzrasta od 0 do 19 godina. Poslednje procene iz 2020. godine pokazuju da se kod više od 413.000 dece registruje neki oblik maligne bolesti, a da u proseku 328.000 dece u svetu izgubi život sa dijagnozom raka. Do 2050. godine u svetu će se registrovati ukupno 13,7 miliona novih slučajeva malignih bolesti kod dece, od čega 6,1 milion ili 44,9% dece neće biti dijagnostikovano na vreme.

Sveobuhvatnim intervencijama, koje podrazumevaju dostupnost pedijatrijske onkologije, savremeno i pravovremeno lečenje, moguće je do 2050. godine izbeći 6,2 miliona smrtnih slučajeva od raka kod dece, pre svega u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama sveta.

U Srbiji rak kod dece i adolescenata čini između 0,8 i 1% svih novoobolelih osoba od malignih bolesti. Svake godine u Srbiji se registruje u proseku više od 370 dece sa nekom vrstom maligniteta, uzrasta od 0 do 19 godina. Kao i u većini zemalja u razvoju, i u Srbiji je gotovo dve trećine novoobolele dece (70,1%) uzrasta do 15 godina. Četiri grupe bolesti, uključujući leukemije, tumore mozga, tumore koštano- zglobnog sistema i limfome, čine najčešće maligne bolesti u detinjstvu. Ove četiri grupe čine više od dve trećine (71,2%) svih maligniteta u detinjstvu. U proseku svake godine četrdeset i četvoro dece, starosti od 0 do 19 godina, izgubi bitku sa ovom bolešću. Najčešći uzrok umiranja od raka u detinjstvu su tumori mozga, leukemije, tumori koštano-zglobnog sistema i limfomi. Manje od dve trećine umrle dece od raka (63,5 %) bilo je u uzrastu do 15 godina. Najčešći razlog smrtnog ishoda od raka u ovom uzrastu činili su tumori mozga i leukemije (49,5%). U strukturi umiranja kod dece uzrasta od 15 do 19 godina najčešći uzrok smrti od raka su tumori
koštano-zglobnog sistema i leukemije. Uspeh lečenja i stopa preživljavanja dece obolele od raka uslovljeni su od regiona i stepena ekonomske razvijenosti. U visokorazvijenim zemljama sveta stopa preživljavanja iznosi 80%, ali u pojedinim delovima sveta koji imaju slabije razvijene resurse iznosi svega 20%. Tim povodom su Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodno udruženje za borbu protiv raka postavili cilj da se do 2030. godine postigne eliminacija bola i patnje kod dece koja se bore sa rakom i da se preživljavanje dece sa bilo kojom dijagnozom raka u svetu poveća na 60%.

U skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodnog udruženja za borbu protiv raka kod dece u kontinuitetu se sprovode brojne kampanje koje imaju za cilj pokretanje šire društvene zajednice, kroz akcije usmerene na ranu dijagnostiku, na odgovarajući medicinski tretman i lečenje, kao i na bolju dostupnost terapije. Sve ovo će omogućiti da se udvostruče stope izlečenja i sačuvaju milioni dečijih života tokom sledećih deset godina.

U cilju zaštite i unapređenja zdravlja jedne od najosetljivijih populacionih grupa, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” je aktivno uključen u obeležavanje ovog važnog datuma iz Kalendara javnog zdravlja.

Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije; 15. februar Međunarodni dan dece obolele od raka
https://www.batut.org.rs/index.php?content=2777

Zavod za javno zdravlje Šabac