21. oktobar Svetski dan poremećaja izazvanih nedostatkom joda

Svetski dan poremećaja izazvanih nedostatkom joda se obeležava 21. oktobra kako bise skrenula pažnja na značaj ovog mikronutrijenta za očuvanje ljudskog zdravlja.

Širom sveta, više od 1,5 milijardi ljudi je u opasnosti od nedostatka joda, što ga čini velikim globalnim zdravstvenim problemom.Jod je neophodan za funkcionisanje štitne žlezde, kao i za zdrav rast i razvoj celokupnog organizma. 

Hormoni štitne žlezde ispoljavaju svoje dejstvo u ciljnim organima i tkivima organizma:regulišu mnoge telesne funkcije, kao što su otkucaji srca, metabolizam, telesna temperatura i kontrakcije mišića. 

Jod ima i druge značajne funkcije – podstiče naš imuni sistem, stimuliše i povećava aktivnost antioksidanasa u celom telu kao odbrambenu meru protiv različitih bolesti, uključujući srčane bolesti i rak. 

Jod igra ključnu ulogu u stvaranju proteina i pomaže u rastu nerava i kostiju u telu, a njegov nedostatak može izazvati ozbiljna zdravstvena stanja koja mogu dovesti do višestrukih zdravstvenih i razvojnih ishoda poznatih kao poremećaji nedostatka joda. 

Ozbiljni efekti nedostatka joda uključuju visoku stopu smrtnosti novorođenčadi, gušavost (povećana štitna žlezda koja uzrokuje oticanje na vratu), hipotireozu (endokrine bolesti koje mogu izazvati niz simptoma u rasponu od hroničnog umora do povećanja telesne težine), kašnjenja u rast i intelektualni razvoj kod dece i intelektualna ometenost.

Nedostatak joda posebno je opasan za decu čije telo još uvek raste i razvija se.

Nizak nivo joda može dovesti do:

– Otoka štitne žlezde

– Neočekivanog povećanje telesne težine

– Umora i slabosti mišića

– Gubitka kose

– Suve kože

– Problema sa koncentracijom i pamćenjem

– Nepravilnih menstruacija

– Nedostatak joda u trudnoći može dovesti do smrti ploda i uticati na mentalni razvoj

Telo ne može da proizvede jod, pa sve što je potrebno mora doći putem ishrane. Iako je dostupan u voću, povrću i orasima, jod se nalazi u najvećim količinama plodovima mora, jajima i mlečnim proizvodima. 

Morske alge – sadrže najviše joda (od 300 do 3000 mikrograma). 

Najednostavniji metod za sprečavanje nedostatka joda je svakodnevno konzumiranje jodirane soli. Kada se dijagnostikuje nedostatak joda, plan lečenja će osmisliti lekar. Obično se nedostatak joda leči praćenjem promena u ishrani i uključivanjem hrane bogate jodom u ishranu ili dodavanjem joda.

Pacijentima koji imaju hipotireozu, lekar će propisati suplemente tiroidnih hormona. 

Postoje razne namirnice koje su bogat izvor joda i koje treba unositi u svakodnevnu ishranu. Neke od ovih namirnica bogatih jodom uključuju:

1. Morske alge
2. Jodirana so
3. Riba bakalar
4. Švapski sir
5. Grčki jogurt
6. Jaja
7. Škampi
8. Tuna
9. Suve šljive

Svetski dan poremećaja izazvanih nedostatkom joda igra važnu ulogu u širenju svesti javnosti o uticaju nedostatka joda na ljudsko zdravlje i kako se on može sprečiti.

Važno je da se ljudi ohrabe da koriste jodiranu so tokom kuvanja i da jedu hranu prepunu joda.

Izvor: Global Iodine Deficiency Disorders Prevention Day – October 21, 2023; https://nationaltoday.com/global-iodine-deficiency-disorders-prevention-day/

 Zavod za javno zdravlje Šabac

Foto: Freepik