Danas je Đurđic, ovo su običaji i verovanja!

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Đurđic, praznik posvećen prenosu moštiju Svetog Georgija iz Nikomidije (današnji Izmir) u Lidu što je bilo ispunjenje njegove poslednje želje. Uvek se obeležava 16. novembra.

Na pravoslavnim ikonama i srednjovekovnim freskama Sveti Đorđe je predstavljen kako na konju, u vojvodskom odelu sa krstastim mačem ubija aždaju koja je simbol paganske vere, dok se na ikonama za praznik Đurđic predstavlja kao pešak u stojećem stavu sa kopljem ili mačem u ruci.

U pravoslavnim manastirima Sveti Đorđe je prvi u redu svetih ratnika sa štitom i krstastim mačem.

Sveti Georgije je inače veoma poštovan u našem narodu i slavi se čak dva puta godišnje. Vernici uz Đurđic obeležavaju 6. maja i dan njegove smrti (Đurđevdan). Đurđic za razliku od Đurđevdana nije obeležen crvenim slovom u bogoslužbenom kalendaru. Ne spada u zapovedne praznike iako je od velikog značaja za pravoslavnu crkvu i za ovaj dan vezuju se mnogi običaji.

Oštra ili blaga zima pred nama

Narodno verovanje je i da zima dolazi s Đurđicom, a odlazi sa Đurđevdanom (6. maj). Prema narodnom verovanju, od 16. novembra, pa sve do 24. novembra vremenske prilike ukazaće nam kakva će biti predstojeća zima.

Naime, ako dani budu magloviti, zima će biti promenljiva i maglovita, a ako bude vedro zima će biti oštra sa dosta mraza! Inače, po narodnom verovanju, dani od Đurđica (16. novembar) do Svetog Mrate (24. novembar) pokazuju kakva će biti zima.

Dani od Đurđica do Svetoga Mrate nazivaju se Mratinci ili Vučiji dani jer je sveti Mrata zaštitnik vukova.

U vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.