Danas proslavljamo jedan od najvećih hrišćanskih praznika - Bogojavljenje

Bogojavljenje se obeležava 19. januara i to je nepokretni praznik, ne menja se iz godine u godinu.

Prema hrišćanskoj tradiciji, Hristos je, kada je napunio 30 godina, došao na reku Jordan kako bi ga krstio Sveti Jovan. Pri Isusovom krštenju, Bog javio u tri ličnosti – Bog Otac je govorio sa neba, Bog Sin se krstio u Jordanu, a Bog Duh Sveti je, u vidu goluba, sišao sa neba nad Hristovu glavu. Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Događaj objavljivanja Bogočoveka, navodi se u svetim knjigama, slavi se kao Bogojavljanje.

Crkva je ustanovila Svetu tajnu krštenja za svako ljudsko biće. Krštenjem se postaje član Hristove crkve i duša se čisti od svakog greha. Na Krstovdan (uoči Bogojavljenja), kao i na sam praznik, posle liturgije, vrši se veliko osvećenje vode u hramu ili u porti hrama. Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima "Hristos se javi" a otpozdravljaju sa "Vaistinu se javi".

Bogojavljenje je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Prema predanju u bogojavljenskoj noći se otvorilo nebo i Sveti Duh je sišao u obliku goluba na Isusa Hrista. U narodu se praznikom Bogojavljenje završavaju nekršteni dani (12 dana posle Božića) kada nema krštavanja jer Isus Hrist još nije bio kršten. Zbog toga se ovaj praznik zove i Vodice ili Vodokršće. Ta imena potiču od bogojavljenske vodice koja se tog dana u crkvi osveštava i deli narodu jer se veruje da ima čudotvornu moć.Običaji na Bogojavljenje spadaju u najlepše narodne običaje koji i danas žive. Dan kada je, po predanju, božji glas objavio da je Isus njegov sin – Bogojavljenje, biće uslišene sve želje. Na bogojavljensko veče, kaže predanje, otvaraju se nebesa. Treba jasno zamisliti želju, pa u ponoć pogledati u nebo i poželeti da se ona ostvari. Ovaj praznik je jedan od 15 najvećih praznika Srpske pravoslavne crkve.

OBIČAJI I VEROVANJA

Brojni vernici na Bogojavljenje idu u crkvu po vodicu kojom će se ukućani posle umiti, ali da bi osveštana voda zaista bila delotvorna, pre i posle uzimanja vode potrebno je izgovoriti određene molitve. Običaj je da na taj dan ne treba ništa u kući raditi, prati veš, a tkanje obavezno izostaviti. Nikako imati zle misli, želeti ili činiti drugome zlo. Na ovaj dan nije obavezno postiti. Običaj je da neudate devojke stave ogledalce pod jastuk na Krstovdan, 18. januara uveče jer se veruje da će uoči Bogojavljenja sanjati muškarca za koga će se udati. Nekada su mlade devojke na Bogojavljensko jutro odlazile na netaknuti izvor, bacale po koje zrno pšenice i kukuruza u njega, izgovarajući: "Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive." Zatim bi zahvatile vodu i odnosile je do kućnog praga gde su ih čekali ostali ukućani. U nekim delovima Srbije je postojao običaj da se ovako zahvaćena Bogojavljenska voda daje ostalim ukućanima da piju preko sekire, kako bi se izbegle svađe među njima tokom naredne godine.

Postoji još jedan devojački običaj koji nalaže da na današnji praznik devojke od testa naprave četiri loptice. U tri treba da stave po papirić sa imenom svoje simpatije, a jedan ostavljaju prazan. Te loptice se potom stavljaju u ključanu vodu, i ona koja prva izbije na površinu je prava ljubav devojke. Ukoliko na površinu ispliva prazna loptica, znači da devojka još uvijek nije upoznala onog koji joj je suđen. Postojalo je verovanje da će mlade devojke na bogojavljensku noć (18. na 19. Januar) na nebu ugledati lik onoga za koga će se udati.

Bogojavljensku vodicu piju i trudnice da bi se „otvorile kao nebo na Bogojavljenje,“ pa da se lako porode. Ta se voda sipa i u bunar kako bi se pročistio, a u stara vremena osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na pričest.

Većina običaja i obreda je bila podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, a to može samo onaj ko je zdrav, da se izjutra, pre izlaska sunca, obavi ritualno kupanje u reci. Zato se za Bogojavljenje u reku baca Časni krst, a mladi se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate, onom ko prvi dopliva do njega, donosi sreću tokom cele godine.

Izvor: Crkva Batinac/Šabac reporter

Foto: Crkvena opština Šabac