Hoćemo li u Šabac na vašar?

Šabac je prethodnih dana oživeo na poseban način, ispunjen karnevalskom atmosferom, radošću, osmesima i velikom količinom pozitivne energije, a to upravo i jeste pravi duh ovog grada i njegovih stanovnika. Takvo raspoloženje traje sve do najvećeg i najpoznatijeg – Šabačkog vašara. Tada se sjate ljudi sa svih strana, dođu da vide, ali i da budu viđeni, da pazare, ali i da se provedu. Međutim, prvobitni izgled vašara nije ličio na ono kako on danas izgleda.

Vašar se smatrao oblikom narodnog okupljanja i to najčešće u vreme nekog crkvenog praznika ili kako se obično kaže, kada je Crveno slovo. Za vreme crkvenih praznika nije niko radio, tako da je to slobodno vreme bilo idealno da se poseti vašar. Jedan od najvažnijih detalja na samom vašaru je bilo to da se bude „viđen“ i zapažen. To znači da se svako ko je na vašar dolazio, posebno za tu priliku i doterao.

Vašar je bio i odlično mesto za trgovinu. Od svog nastanka na njemu su bogati domaćini ovog kraja i šire, prodavali stoku i primarne poljoprivredne proizvode koje su gajili. Šabački trgovci su sklapali vrlo unosne poslove, a uveče bi sve to proslavili u čuvenim šabačkim kafanama uz muziku i bogatu trpezu. Šabac je tada pokazivao svoje bogatstvo i moć jednog trgovinskog i ekonomskog centra Srbije, ali i Balkana.

Međutim, danas vašar ima drugačiju funkciju, a to je da zabavi njegove posetioce. Iako je izgubio prvobitnu zamisao, to nije uticalo na njegovu masovnost i popularnost, baš naprotiv. Današnji vašar nemoguće je zamisliti bez zabave pod šatorom, koji bude prepun veselih, ali i radoznalih posetilaca. Pa fotografije i video snimci provoda, obiđu celu Srbiju - uzduž i popreko. Pored šatora, tu je neizostavna i hrana. Mirisi mame sa svih strana, od šatora do šatora, a ponuda je uglavnom ista – pečenje, pljeskavice, svadbarski kupus. 

Neizostavni deo vašara su i razne sprave, vrteške, autići na sudaranje, ringišpil itd. Toj vrsti atrakcije najviše se raduju deca i mladi, koji na vašar dolaze specijalno samo zbog toga. I za kraj, ali ne najmanje bitno, posetioci dolaze i da pazare. Prema nekom nepisanom pravilu, sve one koji dođu, a ne kupe bar licidersko srce, cele godine ima da tera maler. A na Šabačkom vašaru nema šta nema, što se kaže “od igle do lokomotive” – od donjeg veša i čarapa do delova za auto, alata i kućnog nameštaja, za svakog kupca po nešto.

Najveće vašarište koje se prostire na 13 hektara otvorio je svoje kapije još 14. septembra, a centralni dan ovog vašara je danas, 21. septembar, odnosno pravoslavni praznik – Mala Gospojina. Tada Šabac zasija u pravom sjaju, pa zaliči, kako kažu, čak i na Las Vegas.

Pa, hoćemo li u Šabac na vašar?