Hrabre Šapčanke poručuju: Ovo je naša zemlja i naša je dužnost da se izborimo za državu kojoj će građani verovati

U ponedeljak, pred više od hiljadu i po ljudi, obeležene su dve godine od napada maskiranih huligana i batinaša na građane koji su tada mirno protestovali na mostu u Šapcu. Okupljenim građanima obratili su se predstavnici lista “Srbija protiv nasilja” i “Šabac protiv nasilja”, ali i dve hrabre Šapčanke, koje su bile i svedoci tog nasilja od pre dve godine – Ljupka Stanković i Tamara Mićić.

Tamara Mićić, majka tri ćerke i provestna radnica, bila je pre dve godine svedok događaja na šabačkom mostu.

„Tog novembarskog dana grupa građana u Šapcu okupila se i mirno krenula ka šabačkom mostu, kako bi iskazala svoje nezadovoljstvo. Razočarani građani, stariji, mlađi, majke sa decom na biciklima, u kolicima....svi smo šetali ka mostu, u toj okupljenoj masi bila sam i ja sa decom. Nikom nismo smetali! Ustvari, bar smo tada tako mislili.“

Tamara se prisetila da je njoj i ostalim majkama sa decom, samo par minuta pre napada “prišao jedan čovek i zamolio nas da se putićem sklonimo sa mosta“. Odmah nakon toga, “maskirani batinaši koji su izašli iz službenih automobile palicama i čekićima nasrnuli su na okupljene građane”.

Tamara se na kraju svog obraćanja osvrnula i na predstojeće izbore, prisetila se da je i sama neko ko nije verovao u politiku i ko je bio apsolutno nezainteresovan za istu.

„Smatrala sam da moj glas ne može ništa da promeni, da su sve to zavaravanja i da prava želja naroda nikada neće biti ispoštovana. Nisam izlazila na izbore, nisam nikom verovala, a takvih nas je bilo mnogo i verujem da nas još ima. A, onda su egzistencija i želja da kvalitetnije živim u Srbiji, zakucali na vrata svih nas i pomislila sam da ipak moram da ustanem, da budem deo odlučivanja, ako želim da se nešto promeni.”

Potom je pozvala građane da izađu na izbore 17. decembra, jer „čvrsto veruje da se u Srbiji i Šapcu može živeti bez nasilja“, zaključila je na kraju svog obraćanja Tamara.

Ljupka Stanković, pravnik i aktivista, ukazala je u svom govoru na jednu drugu vrstu nasilja, na nasilje koje građani Šapca svakodnevno trpe, a koje je direktna posledica ovog „nakaradnog vremena i sistema u kojem živimo“, a to je ekološko nasilje.

„Srbija je jedna od najzagađenijih zemalja u Evropi, crna tačka Evrope po bolesti koje su uzrokovane zagađenjem, a Šabac je crna tačka Srbije. Država nam je oteta, institucije uništene, ljudi koji rade u njima u uplašeni i ucenjeni. Svaki čovek i dete u Šapcu koje kašlje i ima astmu je direktna posledica te otete države.“

Ljupka je aktivista koja se godinama unazad bori da svaki građanin i svako dete u Šapcu udiše kvalitetan vazduh. Godinama ukazuje na lokalne ekološke probleme, obaveštava institucije verujući da su one tu zbog građana i normalnog života. Međutim, prema njenim rečima,  institucije više ne štite građane nego trovače pa na svaku molbu, apel i prijavu odgovaraju da je „sve u redu“ – dok deca kašlju i razboljevaju se.

Zbog toga je, na kraju svog obraćanja, naglasila da je ovo ipak „naša zemlja“ i da je „naša dužnost da se izborimo za državu kojoj će građani verovati“, te kao i njena sugrađanka pozvala sve okupljene da izađu 17. decembra na izbore!