Izložba posvećena Živanu M. Uroševiću u Međuopštinskom istorijskom arhivu u Šapcu

U Međuopštinskom istorijskom arhivu u Šapcu, svečano je otvorena izložba posvećena Živanu M. Uroševiću, koja obuhvata period od 1900. do 1950. godine.  Predstavljen je njegov lični fond, u vidu dokumenta i ličnih stvari.

•  Živan M. Urošević rođen je u radničkoj porodici 1868. godine u Trbušcu. U periodu od 1905-1916. bio je predsednik opštine Dragojevačke i predsednik suda opštine Dragojevačke. Za vreme Prvog svetskog rata sa vojskom se povlači preko Albanije i kao predsednik-izbeglica, odlazi na Krf, a zatim u Francusku gde je obavljao dužnost službenika – zvaničnika u državnom računovodstvu pri Ministarstvu finansija izbegličke vlade Srbije na Krfu.
• Aktivno je učestvovao u političkom životu, kako u selima u kojima je je radio, tako i u Šapcu. Kao član Pašićeve Radikalne stranke, učestvovao je na izborima i objavio svoju kandidaturu za predsednika opštine Dragojevačke 1923. godine i pobedio. Sakupljao je narodne umotvorine, anegdote, pouke iz života na selu, kako obrađivati zemlju i drugo.

Radomir Petrović, autor ove izložbe navodi da je reč o tematskoj izložbi, jer je na današnji dan, 2. novembra, Šabac oslobođen u Prvom svetskom ratu.

Porodica Kuzmanović sačuvala je i darovala dokumenta, ali i lične stvari svog pretka Živana M. Uroševića, Međuopštinskom istorijskom arhivu u Šapcu.

Velimir Kuzmanović, praunuk Živana M. Uroševića, ističe da je ova izložba jako emotivna za njega i njegovu porodicu.

      - Pradeda Živan M. Urošević je jedna velika uspomena cele naše porodice. On nas je doselio u Šabac, i to tako što je prodao sve što je imao, sa namerom da školuje svoju deci i unučiće u Šapcu, jer je smatrao da je obrazovanje jedna veoma važna stvar. Za mene je ovo dirljiv momenat, moj pradeda je ponovo oživeo i ovde je predstavljeno sve ono što smo mi sačuvali. Mnogo toga je rukom pisano, pažljivo i pedantno. Za nas je on taj koji je bio veliki vizionar i začetnik ove naše porodice. Danas je moj unuk tu, a njemu je Živan navrdeda, što budi posebne emocije, navodi Kuzmanović.

Kuzmanović ističe da je mnogo zanimljivih zapisa ostalo iza njega, a da se u suštini radilo o jednom „običnom čoveku, koji je imao samo nekoliko razreda Gimnazije“, ali iz priča koje je on slušao, radilo se o čoveku koji je bio „staložen i dostojanstven, koga su ljudi voleli“.

M. J.