Izložba „Tradicija vašara u Srbiji“

Vašari i sabori su kao retko koje društvene ustanove kod nas, vekovima održavali suštinske osobine srpskog narodnog bića i predstavljali javnu scenu života u pravom smislu reči. Njihova pojava, uslovi razvoja i transfomacije, kao i značaj za užu i širu zajednicu, mogu se pratiti, na osnovu različitih izvora, od sredine 18. veka do danas na prostoru čitave Srbije.

Još je Vuk Stefanović Karadžić u Srpskom rječniku, dobro uočio i sažeto opisao osnovne funkcije vašara: versku (saborsku), trgovačku (ekonomsku), zabavnu (kulturnu) i društvenu (u užem smislu). U novije vreme potrebno je dodati i njihovu funkciju u razvoju turizma. Održavanje vašara se i danas vezuje za velike crkvene praznike, a nekada su se i fizički odvijali u portama ili u blizini pravoslavnih hramova. Ekonomski aspekt vašara ogleda se, pre svega, u trgovačkoj funkciji, koja je tokom vekova, a i danas, predstavljala njihovu primarnu odrednicu. Na vašarima se trgovalo stokom, žitaricama i drugim poljoprivrednim proizvodima. Oni su bili glavna mesta na kojima su svoje proizvode plasirale zanatlije, a prodavani su i proizvodi domaće radinosti. Važno je istaći da su vašari intenzivirali robnu razmenu između sela i grada, predeonih celina ili susednih oblasti. Vremenom je zabavna funkcija vašara postajala sve izraženija.

Zabavni život odvija se po vašarskim šatrama uz prepoznatljivu gastronomsku ponudu i muziku i u okviru „zabavnih parkova“. Gotovo je nemoguće zamisliti vašar bez ringišpila i drugih sprava za razonodu novijeg i starijeg tipa, namenjenih svim generacijama vašardžija. U socijalnom smislu vašari su oduvek bili mesta susretanja, specifičnog gostoprimstva i uspostavljanja novih veza.

Svaki segment ovih masovnih narodnih okupljanja bio je regulisan pisanim zakonima i regulativama, dok su oblici ponašanja uređivani nepisanim pravilima koja su odražavala širu društvenu i ekonomsku sliku zajednice. Kao društveni fenomeni koji imaju privrednu, religiozno-duhovnu i socijalnu funkciju, vašari sa etnološke strane nude mogućnost prezentacije i interpretacije različitih segmenta materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa (tradicionalni zanati, gastronomija, tradicionalni oblici zabave, socijalna kutura). Istovremeno, današnji vašari predstavljaju mesto na kojem se ogledaju fenomeni, kao što su potrošačka kultura, hiperprodukcija, prodor inustrijske robe, novokomponovana muzika... Zato vašari, sa svim svojim specifičnostima, ostaju nepresušan izvor za proučavanje najrazličitijih segmenata tradicionalne i savremene kulture. Tokom prethodnih decenija etnolozi zaposleni u muzejima su prikupili vrednu građu o najznačajnijim vašarima na našim prostorima, a mnogi to čine i danas.

Radi se o arhivalijama, fotografijama i video zapisima nastalim od sredine 20. veka do današnjih dana. Izložba „Tradicija vašara u Srbiji“ nastala je sa idejom da se deo ove građe objedini i prikaže najširoj javnosti . Takođe, želja nam je bila i da promovišemo praksu zajedničkog rada u oblasti prezentacije kulturnog nasleđa.

Ivana Jovanović Gudurić

Galerija Narodnog muzeja Šabac

21. septembar - 12. oktobar 2023.