Pamtimo i ne zaboravljamo nasilje na šabačkom mostu!

Sinoć je veliki broj Šapčana obeležio drugu godišnjicu od kada su, na ekološkim protestima na šabačkom mostu, maskirani batinaši motkama i čekićima tukli goloruki narod. Okupljenim građanima obratili su se Nebojša Zelenović, Tamara Mićić, Đorđe Miketić, Ljupka Stanković i Srđan Milivojević, a moderator skupa bio je Smiljan Banjac.

Da Šapčani pamte to nasilje i da ga nikada neće zaboraviti istakao je Nebojša Zelenović na početku svog obraćanja i naglasio da se protiv takvog i svakog drugog nasilja treba žestoko boriti.

„Okupili smo se da se borimo protiv nasilja. Onaj koji je bio na vrhu piramide nasilja na šabačkom mostu, Nebojša Stojićević Jarin, sad je jedan od direktora javnog preduzeća ovde u Šapcu. On tim mašinama, kojima je hteo da nas gazi, asfaltira po Šapcu ulice po četiri puta višim cenama. To je očito nagrada koja sledi onima koji žele da uguše bilo kakav bunt, koji žele da uguše bilo kakvu pravdu, istinu i slobodu i u Šapcu i u Srbiji. Vredi se protiv toga boriti!“

Potom je pozvao sve okupljene da se pridruže borbi protiv nasilja, da „Šabac bude perjanica te borbe“ i da ovaj grad, shodno slobodarskoj tradiciji, bude „predvodnik za slobodu i normalan život u Srbiji!“.

Tamara Mićić, majka tri ćerke i provestna radnica, bila je pre dve godine svedok događaja na šabačkom mostu.

„Tog novembarskog dana grupa građana u Šapcu okupila se i mirno krenula ka mostu kako bi iskazala svoje višegodišnje nezadovoljstvo. Razočarani građani, stariji, mlađi, majke sa decom na biciklima, u kolicima....svi smo šetali ka mostu, u toj okupljenoj masi bila sam i ja sa decom. Nikom nismo smetali!
Ustvari, bar smo tada tako mislili.“

Tamara se na kraju osvrnula i na predstojeće izbore, te pozvala građane da izađu na izbore 17. decembra i da „ne misle kako ne može biti bolje, jer uvek može bolje“.

Pre dve godine, na šabačkom mostu jedan od učesnika bio je i Đorđe Miketić, koji je istakao da je tog dana, u očima gomile batinaša video želju za moć, te da su ti događaji bili presudni za kasnije gašenje projekta Jadar.

„Samo dva meseca nakon dešavanja na mostu, usledili su oni veličanstveni protesti u čitavoj Srbiji. U tom trenutku smo pobedili, ugašen je zakon o eksproprijaciji, i povučen je, bar javno, projekat Jadar. To je pobeda i to je uspeh, pre svega vas Šapčana i svih nas na tom šabačkom mostu.“

Ljupka Stanković, pravnik i aktivista, ukazala je na jednu drugu vrstu nasilja koje građani Šapca svakodnevno trpe, a koje je direktna posledica ovog nakaradnog vremena i sistema u kojem živimo, a to je ekološko nasilje.

„Srbija je jedna od najzagađenijih zemalja u Evropi, crna tačka Evrope po bolestima uzrokovanih zagađenjem, a Šabac je crna tačka Srbije. Država nam je oteta, institucije uništene, ljudi koji rade u njima su uplašeni i ucenjeni. Svaki čovek i dete u Šapcu koje kašlje i ima astmu je direktna posledica učinka te otete države.“

Svoje obraćanje je završila rečenicom da je ovo naša zemlja i da je naša dužnost i obaveza da se izborimo za državu kojoj će građani verovati.

Na samom kraju skupa, građanima se obratio Srđan Milivojević narodni poslanik, koji je istakao da je sloboda blizu i da 17. decembra olovka postaje „mač koji jednom za svagda odvaja dobro od zla, pravdu od nasilja, mudrost od gluposti, poštenje od izopačene pokvarenosti.“

On je ovom prilikom naglasio da su ljudi mnogo više „gladni slobode i pravde, nego parizera“.

„Ne staje dostojanstvo grada koji ima Karađorđevu zvezdu, Francuski ratni krst i Čehoslovačko ordenje na svojim grudima, ne staje dostojanstvo tog grada u crevo od parizera! Ovaj grad ima dušu, nepokornu, slobodnu, ima krila slobode i zna cenu slobode.“

Na kraju skupa se Smiljan Banjac obratio ljudima „slobodarskog grada“ da izađu na izbore 17. decembra i završio ovaj skup dobro poznatom rečenicom „Mi smo svetlo a oni su tama, pošaljimo ih u mrak gde im je i mesto!“