Svetski dan mentalnog zdravlja – 10. oktobar 2023.

Promocija mentalnog zdravlja i prevencija mentalnih poremećaja i bolesti je sastavni deo Agende održivog razvoja, usvojene od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2015. godine. Jedan od ciljeva Agende održivog razvoja je da se do 2030. godine za trećinu smanji prevremeni mortalitet od hroničnih nezaraznih bolesti kroz prevenciju i terapiju, kao i promociju mentalnog zdravlja i blagostanja. Upravo se iz navedenih
razloga obeležava 10. oktobar kao Svetski dan mentalnog zdravlja.

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana mentalnog zdravlja je: „Pravo na mentalno zdravlje” koje uključuje pravo na zaštitu mentalnog zdravlja, pravo na dostupno, pristupačno, prihvatljivo i kvalitetno lečenje i negu, kao i pravo na slobodu, nezavisnost i uključivanje u zajednicu.

Dobro mentalno zdravlje je od vitalnog značaja za opšte zdravlje i blagostanje. Ipak, globalno se svaka osma osoba suočava sa lošim mentalnim zdravljem koje može uticati i na fizičko zdravlje, blagostanje i socijalnu interakciju. Sa lošim mentalnim zdravljem se suočava sve veći broj adolescenata i mladih, radno sposobnog i stanovništva starijeg od 60 godina.

 Na globalnom nivou jedna od sedam osoba uzrasta od 10 do 19 godina ima neki mentalni poremećaj.

 Na globalnom nivou se procenjuje da se svake godine gubi 12 milijardi radnih dana zbog depresije i anksioznosti.
 Na globalnom nivou se procenjuje da od depresije pati 5% odraslih i 6% starijih od 60 godina.
 Depresija, anksioznost i poremećaji ponašanja su među vodećim uzrocima bolesti i invaliditeta među adolescentima.
 Samoubistvo je četvrti vodeći uzrok smrti kod mladih uzrasta od 15 do 29 godina.
 Loše radno okruženje (uključujući stres, preopterećenost poslom, nove rizike na radnom mestu) predstavlja rizik za mentalno zdravlje.
 Preko 20% odraslog stanovništva starijeg od 60 godina pati od nekih mentalnih i neuroloških poremećaja.

U isto vreme, pružanje usluga u očuvanju mentalnog zdravlja nije u skladu sa potrebama osoba koje pate od mentalnih poremećaja, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Stigma i diskriminacija i dalje predstavljaju prepreku socijalnom uključivanju i pristupu adekvatnoj zaštiti mentalnog zdravlja. Ljudi često brinu samo o svom fizičkom zdravlju, zapostavljajući mentalno zdravlje. Kao što se mogu javiti problemi sa fizičkim zdravljem, svakome se mogu desiti problemi sa mentalnim zdravljem koji se uz adekvatnu pomoć i podršku mogu prevazići. Važno je imati svest o tome da svakodnevni život u različitim aspektima može da predstavlja izazov i poteškoću za pojedinca, a da određen vid zaštite predstavlja izdvajanje vremena za bavljenje sobom – svojim osećanjima. Pored razgovora sa bliskim osobama (porodicom, prijateljima) ponekada nam je potrebna i stručna pomoć. Potrebno je razgovarati o mentalnom zdravlju kako ovaj pojam ne bi bio pogrešno shvaćen i predstavljao tabu temu.

Plašeći se stigmatizacije, ljudi često ne potraže stručnu pomoć i na taj način zapostavljaju svoje mentalno zdravlje. Promocija mentalnog zdravlja je stoga važan deo sveukupne promocije zdravlja i podrazumeva aktivnosti koje treba da obezbede podržavajuće okruženje za zdrave stilove života, fizičko i mentalno zdravlje. Promocija mentalnog zdravlja takođe podrazumeva edukativan rad sa stanovništvom na svim nivoima (počev od najmlađeg uzrasta), kao i podizanje nivoa svesti o važnosti razumevanja problema mentalnog zdravlja i značaja koje ono ima za celokupni razvoj društva. Svake godine se povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja u Republici Srbiji organizuju različite zdravstveno
promotivne aktivnosti kao što su tribine, okrugli stolovi, izložbe, radionice, interaktivna predavanja, aktivnosti na otvorenom itd.

Izvor: https://www.who.int/campaigns/world-mental-health-day/2023

Zavod za javno zdravlje Šabac