"Mi smo rađali heroje, ali smo, bog i bogme, isto tako rodili i domaće izdajnike" - Prestona beseda Branka Ćopića na Čivijadi 1969.

Šabac je ovih dana prestonica smeha i humora, onog dobrodušnog i lucidnog, prestonica dobre zabave, igre i muzike. Sve je u znaku Čivijade i Čivijaškog karnevala, koji neguju tradiciju 55 odnosno 16 godina. Početka Čivijade se malo ko seća, a govora nekadašnjih predsednika još manje, međutim, ima jedan govor koji se i dan danas pamti, a to je "Prestona beseda Branka Ćopića", drugog predsednika Čivijade. Prestonu besedu navodimo celu:

Prestona beseda Branka Ćopića

"Dragi moj čivijaški narode,

Najpre odajem hvalu vašoj mudrosti što ste za svoga predsednika izabrali mene, Bosanca. To ima mnogo prednosti.

Prvo: Imaćete predsednika sa bukovom glavom, koju je, po potrebi lako zameniti, jer u nas ima bukovine koliko voliš.

Drugo: Šabac će imati uvoznog predsednika Čivijade, koji se može kupiti za dinare, pa ćete tako uštedeti devize. Ako nemate čak ni dinare, uzmite ga za jaja. 

Treće: Bosanci ne predstavljaju nijednu naciju, zato ne postoji opasnost da se Srbi i Hrvati, humoristi, počupaju i pobiju oko predsedničke fotelje, dajući tako primer ostalim našim nacijama sa kraćim političko državnim stažom. 

Četvrto: Ovaj predsednik je već navikao da sedne i nasedne na čivije, gvozdene i zlatne, po potrebi, i na kakvu drugu čiviju kojom je majka priroda obdarila njegove muževne birače.

Drugovi humoristi i ostali plačidruzi, ne zaboravite da mi pripadamo jednom divnom narodu koji svoje ne da, a tuđe neće, ako ne može do njega. Mi smo deca vrednog naroda, koji se uveče obuva, a ujutru izuva, koji juri za poslom, a moli boga da ne stigne. Mi smo rađali heroje, ali smo, bog i bogme, isto tako rodili i domaće izdajnike koji su tim herojima sribali znanje. Jakako, bato! Ne damo mi da nam tuđa ruka svrab češe, ako samo možemo da sredimo rođenog brata.

Dragi druzja, mi smo, svi ko jedan, skočili 41. pa nas ima spomeničara i sa jedne i sa druge strane barikada, a zlatna rezerva ostala je da čuči i čeka pod barikadom pa je ispalo na kraju: što počučo, to poručo. Mi smo herojski pobijali Sutjesku, ali smo i obruč oko nje zatvarali. Umirali smo mučenički u Jasenovcu, ali smo tako i klali. Naše partizanske brigade i korpusi herojski su jurišali na naše četničke ustaške, nedićevske, ljotićevske i belogardejske brigade, divizije i zdrugove.

Pa i danas naš dični čova udarnički radi i nezasito krade, bori se za pravdu i slobodu, a nemilosrdno jaše i tlači kad god može i gde god može, priča o ljudskom dostojanstvu, a zavlači se u šefovu stražnjicu, trubi o bratstvu i oštri onu istu kamu iz 41.

Eto, ukratko, da vam kažem iz kakve smo bašte ponikli, da biste bolje znali kako da je plevite.

A sad malo o nama, humoristima. Da vidimo kakvo smo cveće. Samokritika, jakako!

Naši slavni humoristički preci bili su lukavi Ćoso, prefrigani Kerenpuh, domišljati Era, međunarodni podvaldžija i baksuz nasradin Hodža i opjevani megdandžija Budalina Tale. Bilo je to slavno doba nepisanog narodnog humora za koji nije bio nadležan Zakon o štampi i ostali zakoni za zaštitu države. Zato su tada i stvorena besmrtna usmena dela. Iza njih dođoše naši pismeni prethodnici koji su često, umesto honorara, dobijali batine, dopadali apsa, otpuštani iz službe, sečeni cenzurom i tako dalje.

Dođe najzad i naše doba, socijalističko. Svašta smo u njemu doživeli i svakakvi se pokazali. Junački smo jurišali na mlekadžije, tramvajdžije, oborenu buržoaziju, merili rep mrtvom vuku i klanjali se živom zecu u fotelji. Da ne dužim, dok je birokratija bila svemoćna, retko smo se mi na nju bacali ćifte, a sad...

A sad, deder, druže humoristo, postavi se pred novo božanstvo, samupravljača,pred radni narod! Kao vaš momentalni prezident, skrećem vam pažnju na ovo:

Otvorite dobro oči! Iz redova istog radnog naroda regrutuju se i nezadrživo stupidni malograđani, birokrate, podmitljivci, korupcionaši, hohštapleri, lopovi, neradnici, primitivci , grabljivci, karijeristi, šovinisti i svi drugi junaci vaše satirične literature.

Dakle pohode na njih, a sa raznom narednom situacijom lako ćemo na kraju.

Zapamtite, drugo je nekad bila dvorska budala, a drugo sam ja - vaš predsednik. Ja nemam zlatno vladarsko žezlo ni jabuku, jer bi mi braća žezlo ukrali, a jabuku pojeli. Moje predsedničko žezlo jeste opštenarodna govnava motka i zato je svi redom poljubite i pred njom se zakunite da ćete svoj humoristički posao obavljati na polzu i uveseljavanje svih naših ljudi. Amin!"

Prestona beseda preuzeti je iz knjige "Šabačka Čivijada/pola veka smeha" autorke Stane Munjić

Foto: Vikipedija