Od „zlatnog dečka“ do „lutkara iz Beograda“

Nekada je bio ključni lider Zapadnog Balkana, a sada je postao "lutkar iz Beograda". Upravo tu reč, "lutkar", uticajni nemački Špigel, iskoristio je da opiše predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Šta se desilo sa "nikad boljim" nemačko-srpskim odnosima i kako je Vučić "kompenzovao" gubitak nemačke podrške? Bilo je to srećno vreme. Savezna kancelarka Merkel bila je neupitni lider Evrope, a Aleksandar Vučić „zlatni dečko“ u nemačkoj geopolitičkoj orbiti. Vučić je ispunio veći deo obaveza iz Briselskog sporazuma 2013. i 2015, slušao je Berlin u migrantskoj krizi 2015. i 2016. Zauzvrat su stigle nemačke investicije. A onda je u jesen 2021. toj eri došao kraj.

„Bilo mi je žao jutros kad je odlazila“, rekao je Vučić 14. septembra 2021.

„Očigledno je bio iskren i znao je šta dolazi. Došlo je do ozbiljne promene u samom Berlinu“, smatra Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

Promena u Berlinu vuče veze iz Hamburga. Iz tog grada dolazi i kancelar Šolc i uticajni nedeljnik Špigel, koji sada naziva Vučića „lutkarom iz Beograda“ i „palikućom Zapadnog Balkana“. „U Špigelu je politički seciran na živo. To je još jedan signal da su odnosi između nekadašnjeg miljenika Angele Merkel sa Nemačkom – danas u ozbiljnom padu“, smatra spoljnopolitički komentator Boško Jakšić.

Iz teksta Valtera Majera, nastavlja Dušan Janjić, provejava nezadovoljstvo – jer Berlin, koji je zapravo bio pravi lutkar na Zapadnom Balkanu, u poslednje vreme gubi konce u Srbiji.

„U ovoj celoj igri se EU i Nemačka uopšte ne snalaze. U igri ukrajinskog rata i geopolitičkih promena“, dodaje Janjić.

U spoljnoj politici, koju je sam nazvao vrdanjem, Vučić je pronašao novu geopolitičku nišu.

„Jasno je da Amerikanci imaju sada pojačani interes da ojačaju svoju poziciju u Srbiji, a da se time istiskuje nemački uticaj. I Nemci su dosta besni. Bez obzira što ini kažu da zajedno rade i da koordinišu svoje napore, jasno je da primat pripada Amerikancima i onda se to prelama i preko Vučića i onda dobijemo jedan ovakav tekst“, smatra Jakšić.

Boško Jakšić i Dušan Janjić se slažu da je tekst namenjen evropskim državnicima i nemačkoj političkoj klasi.

„Svi znaju da je to poruka one „duboke Nemačke“. Ne toliko već iznervirani Šolc ni Zeleni, to su ovi temeljni delovi društva. Biznis, obaveštajne službe, finansije. I zato je zabrinjavajući tekst“, kaže Janjić.

Ono što bi moglo da bude opasno jeste da tekst iz Špigela postane manifest nemačke spoljne politike prema Srbiji. Jer čak i kao drugi igrač, iza SAD, Berlin je i dalje gigant u evropskim odnosima.